Kraj smrti

Vasiona je velika, ali je život veći, možda nas sudbina ponovo sastavi.“

Preobrazio se u biće šume, u poklonika zemlje i prvi put osetio kako je za ugodan život potrebno malo i da je najbolje leći podnebice

Nije joj pružio priliku da postavi pitanje

Verbalne pretnje su ubrzo prerasle u fizičke nasrtaje i otimanje sledovanja

Sada znamo da civilizacijski uspon podrazumeva: izlazak iz tesne kolevke, gegavi hod, uzlet, zatim letenje, sve dalje i brže i konačno sjedinjenje s vasionom.

Inteligentnim bićima je oduvek bilo suđeno da dosegnu veličinu vlastitih misli. Ništa preko toga.

Na svakom istorijskom raskršću nalaze se zatravele staze propuštenih mogućnosti.

Nekadašnje drvospratnice oduzimale su dah i s takvim se neopisivim prizorom malo šta moglo nadmetati. A gle ove tuge!

Ruku na srce, videlo se da je plan izgradnje ispoštovan do tančina, kao da je sve podignuto u isti mah. Zdanja su bila masivna, neupadljiva, podlokana monotonijom, po svoj prilici građena iz čistog utilitarizma, bez ijedne vinjete u čast estetike.

Lažna uzbuna je bila posledica preuveličavanja koje se obično dešava kada se osetljiva vest pusti u tokove hiperinformisanog društva.

Sve na svetu ima kraj, jedino je smrt besmrtna.“

smrt je jedini svetionik koji vazda gori.