Devojka sa bisernom minđušom

Celog svog života prolazila sam ovom ulicom, ali nikad nisam bila toliko svesna da sam leđima okrenuta svom domu.

„Pa, život je ludnica. Ako poživiš dovoljno dugo, više ništa ne može da te iznenadi.“

Mart je nepredvidiv mesec, nikad nije bilo jasno šta će se dogoditi. Topli dani su budili nadu, a onda bi led i sivo nebo ponovo okovali grad.

Majka mi nije rekla da dolaze. Posle je tvrdila kako nije želela da izgledam nervozno.

„Shvatićeš da u oblacima ima malo čisto belog, iako ljudi govore da su beli.

„Nisam na to mislio. Žene na njegovim slikama – on ih hvata u zamku svog sveta. Mogla bi tamo da se izgubiš.“

Celog svog života prolazila sam ovom ulicom, ali nikad nisam bila toliko svesna da sam leđima okrenuta svom domu.

Niko me nije upitao kuda idem niti mi uputio ljubaznu reč.

Ženino lice nalikovalo je ovalnom poslužavniku

Potrudi se da ostaneš ono što jesi“, upozorio me je veoma davno. Pitala sam se jesam li uspela u tome. Nije uvek bilo lako znati