Pobednik je sam

ima trenutaka kada život razdvo­ji dve osobe samo da bi shvatile koliko su bitne jedna drugoj.

Ljudi više ne odlučuju pomoću inteligencije, već na osnovu reklama, na osnovu laži

Život ima mnogo načina da isproba nečiju volju; ili učini da se ništa ne desi, ili da se sve desi u isto vreme.

Jedini način da se zaštitiš od ove bolesti jeste da shvatiš da duša pati, baš mnogo pati, kada je nateramo da živi površno. Duša voli lepe i duboke stvari.“

Ljudi nikada ničim nisu zadovoljni. Ako imaju malo, žele mnogo. Ako imaju mnogo, žele još više. Ako imaju još više, žele da budu zadovoljni sa malo, ali nisu u stanju da se u tom smislu potrude.

Kada Bog zatvori vrata, otvori prozor

Izabrao je da je poštedi, a ona mu nije uzvratila istom merom, niti je pokazala razumevanje.

Dostojanstvo čoveka se ne meri po osobama koje ga okružuju kada je na vrhuncu uspeha, već po sposobnosti da ne zaboravi na ruke koje su mu pomogle kada mu je bilo najpotrebnije.

„Blagosloven bio onaj koji svojoj deci može dati krila i korene“, glasi jedna arapska poslovica.

Zbog toga je morala da pročisti svoju dušu i uvek je pribegavala četirima silama koje su je vodile: ljubavi, smrti, moći i vremenu. Potrebno je voleti jer nas Bog voli. Potrebna je svest o smrti – da bismo dobro razumeli život. Potrebno je boriti se da bismo rasli – ali tako da ne upadnemo u zamku moći koju smo time stekli, jer znamo da ona ništa ne vredi. Najzad, potrebno je prihvatiti da je naša duša – iako večna – u ovom trenutku uhvaćena u mrežu vremena, sa svim njegovim prilikama i ograničenjima.