Demijan

- Mi povlačimo granice svoje ličnosti uvek suviše usko! Mi uračunavamo u svoju ličnost uvek samo ono što saznajemo kao individualno različito, kao nešto što se udaljuje od drugog. Ali mi, upravo svaki od nas, sastojimo se iz svih sastojaka sveta i kao što naše telo nosi u sebi rodoslovlje razvića sve do ribe, pa i mnogo dalje unatrag, tako i mi imamo u duši sve što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli, koji su ikada postojali, bilo kod Grka i Kineza, ili kod Zulukafera, svi zajedno su u nama, svi su tu, kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi. Kad bi čovečanstvo izumrlo sve do jednog jedinog osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvu obuku, ovo bi dete ponovo pronašlo sav tok stvari, bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane, Stare i Nove zavete, sve bi ono moglo ponovo da stvori.

On je voleo, i pri tome je našao sebe samog. Većina njih, pak, vole da bi pri tome sebe izgubili.

- Ljubav ne mora da moli - reče ona - niti da traži. Ljubav mora da ima snagu da u sebi samoj dođe do izvesnosti. Onda neće biti više vučena, nego će ona vući. Sinklere, vašu ljubav vučem ja. Ako me ona nekad povuče, ja ću doći. Ja neću da dajem darove, ja hoću da budem zadobijena.

Nemojte se podavati željama u koje ne verujete. Ja znam šta vi želite. Te želje morate napustiti, ili ih morate potpuno i valjano želeti. Ako budete mogli jednom tako da molite da ste u sebi potpuno ubeđeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu. Ali vi želite, pa se opet kajete, i pri tome se plašite, to se sve mora savladati.

I time što je Pistorije taj udar od mene, od svog drskog i nezahvalnog učenika, primio tako nemo, time što je ćutao i davao mi za pravo, time što je moju reč priznao kao sudbinu - učinio je da sam sam sebe omrznuo, načinio je moju nepromišljenost hiljadu puta većom. Kad sam zamahnuo, mislio sam da ću pogoditi jednog jakog čoveka koji će se braniti - a sad je tu bio miran paćenik, bez odbrane, koji se ćuteći predaje

Ti podstreci dolazili su uvek iz drugog sveta i uvek su donosili sa sobom strah, prisiljavanje i nečistu savest, uvek su bili prevratnički i dovodili u opasnost mir, u kome bih rado ostao da prebivam

Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam

da proživim ono što je samo od sebe

htelo da izbije iz mene. Zašto je to bilo

tako mnogo teško?

Ako se čovek plaši nekoga, to dolazi otuda što je tom nekom ustupio moć nad sobom.

Kad sam zamišljao đavola, mogao sam ga sasvim lepo zamisliti dole na ulici, prerušenog ili onakvog kakav je, ili na godišnjem vašaru, ili u nekoj krčmi, ali nikad kod nas u kući.

Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam

da proživim ono što je samo od sebe

htelo da izbije iz mene. Zašto je to bilo

tako mnogo teško?