Satori

Glavni junak novog romana Srđana Srdića je čovek izmešten iz psihološke ravnoteže: on oseća nelagodnost u sopstvenoj koži, u porodičnom, profesionalnom i društvenom životu. Međutim, izvor njegovih problema nije psihološki – lične i intimne su samo manifestacije, a izvore treba tražiti u oštećenjima koja je pretrpeo usled dejstva savremene srpske istorije i društvene dinamike. Satori, kratko rečeno, donosi priču o čoveku koji beži iz svog života, polazeći na putovanje koje doživljava kao put samooslobađanja. U toj tački, nameće mi se poređenje sa Hašekovim Doživljajima dobrog vojnika Švejka. To je, u najvećoj meri, poređenje po suprotnosti, ali mislim da će korisno poslužiti

Književno veče u likovnoj galeriji, čitanje nove poezije, u publici isključivo pesnici

Sve to da bi um u

neprekidnom kolebanju i kretanju

došao do svojih krajnjih granica, do

ćorsokaka: potom sledi prasak,

satori, prosvetljenje.