Druga žena

Telos

/od starogrčkog τέλος/

svrha ili cilj. Ispunjenje. Verovanje da sve u prirodi (naročito čovek) ima svrhu koju može da dostigne kad je najvernije sebi.

Onda si se okrenuo na leđa, pa me povukao podigavši me na sebe; vodili smo ljubav dok je grmelo, a kiša tukla po krovu naše male kolibe. Kad smo završili, oluja je prošla, a nebo je bilo narandžastozlatno od veličanstvenog sutona. Obmotali smo se peškirima pa stali na otvorena vrata kolibe, gde smo, samo nekoliko koraka dalje, ugledali dve zebre kako ulaze u naš kamp, a zatim, samo nekoliko metara dalje, pasu. Ćutke smo se držali za ruke. Nikada nisam osećala takvu bliskost s nekim, i znala sam da želim da ostanem s tobom do kraja života.”

Teško mi je da pišem rukom. Kao i većina, retko to radim u poslednje vreme. Napisao sam samo nekoliko pasusa i već imam grčeve u šaci – a reči su jedva čitljive. Mada nije ni bitno. Ovo ionako niko neće čitati.

Pokušavam da se setim kad sam ti poslednji put pisao pismo rukom. Verovatno kada si otišla u Kembridž na master studije, a ja ostao u Londonu. Pisao sam ti najmanje jednom nedeljno. Ali otad? Tu i tamo bismo zapisali na cedulji „kupi mleko” ili nešto slično, ali uglavnom smo komunicirali preko SMS poruka ili mejla.

Tada sam ti pisao ljubavna pisma, sećaš se? Bila su dugačka i strastvena i verovatno puna grešaka. I, ako se dobro sećam, s detaljnim opisima onoga što bih želeo da ti radim.

Nedostaje mi to. Smem li to da kažem? Smem li da napišem to na ovim stranama koje niko nikada neće pročitati? Nedostaje mi naša ljubav. Nedostaje mi tvoj dodir. Nedostaje mi tih uzdah koji bi ispustila kada bih te dodirnuo na određen način. Nedostaje mi ukus tvojih usta, tvoj znoj na mojoj koži i otkucaji tvog srca, sve brži, dok svršavaš.

Nedostaješ mi i bolujem za tobom kao pas.

Upravo u tim najprisnijim trenucima ona nije ti. U njoj nema topline, nema mirisa, nema iznenadnog širenja zenica, ubrzanog disanja. Ona je mirna, savršena, tiha, bez mirisa, bez daha, tvoja kopija. Portret. Slika koja hoda. Uhvatim sebe kako se stidljivo sklanjam od nje, strahujući da ću je slučajno okrznuti i dodirnuti. Odbojna mi je. Jer u svemu onome po čemu si ti za mene bila posebna, ona ne može da te zameni.

Nedostaješ mi.

Ljubavi moja.

Slušam. Živim. Svet je zaista izuzetan

Ali niko ne može da bude stalno srećan. Ponekad moramo dobro da pokisnemo kako bismo umeli da uživamo na suncu.

• Ti si savršena.

• Pametnija si, hrabrija i snažnija nego što misliš.

• Ono što nazivaš mojim zanovetanjem i nerealnim očekivanjima zapravo je ljubav i moja uverenost u tvoje ogromne sposobnosti.

• Znam da ćeš pametno donositi odluke i jednog dana biti uspešna.

Voleo bih... Voleo bih da, čak i ako sve ostalo moraš da zaboraviš, zapamtiš koliko si nam značila. I da zapamtiš da smo te voleli.

Povukao me je u zagrljaj i poljubio me u usta.

Moj prvi poljubac.

Moj poslednji poljubac.

Moj jedini poljubac.

Obećanje svega.

I zbogom.

Tvoj tata je najbolji čovek na svetu. Častan je, dobrodušan i hrabar. Njegova ljubav dragocen je dar, a ti i ja i ne znamo koliko sreće imamo što nas on voli.

Mislim da se upravo zato i zaljubila u mene. Zato što sam umeo da je nasmejem.

Ali niko ne može da bude stalno srećan. Ponekad moramo dobro da pokisnemo kako bismo umeli da uživamo na suncu.