Izgubljena sestra

Retki su trenuci kad prvi put vidite nekog ko vas privlači. I u tom trenutku, sve je jednostavno. Ne mora se vaditi nikakav prtljag, ne mora se istraživati duša…“

imaju dugo pamćenje. I da se stare boli retko opraštaju i zaboravljaju, da se prenose s pokolenja na pokolenje.

kao da linije koje je povukao čovek išta mogu da promene, pomislila sam

Zar je ceo život jednostavno niz staza koje vijugaju i skreću, s povremenim raskrsnicama kad sudbina dozvoljava ljudskom biću da odluči o sopstvenoj sudbini…?

Nada u rajsko naselje nakon teškog života na zemlji jeste mit koji je lako prodati sirotinji.

„Dobra vest je što sam, pošto sam živeo i radio u Engleskoj, pa na severu i na jugu Irske, nakon mnogo godina borbe sa identitetom, naročito za vreme Nereda, došao do svog ličnog – i veoma jednostavnog – zaključka: da to što jesi zavisi samo od jednoga, od toga da li si ili nisi čestito ljudsko biće.“

Šta god da se dogodi bilo kome od nas u našim malim životima, plima i oseka će se smenjivati, i tako će se nastaviti sve do trenutka kad naša planeta i sve na njoj prestanu da postoje.

Brak je tim. Jednaki smo u njemu i moramo poštovati jedno drugo

Hrabrost je znati čega da se ne plašiš.

nakon mnogo godina borbe sa identitetom, naročito za vreme Nereda, došao do svog ličnog – i veoma jednostavnog – zaključka: da to što jesi zavisi samo od jednoga, od toga da li si ili nisi čestito ljudsko biće.“