Leto kada je nestala Sara Leroj

Nisam preživela pre dvadeset godina ono najgore da bih danas umrla.

Upamti to dobro, svi plivači to znaju: ponekad moraš umeti da se pustiš da potoneš. Jer tek kada dodirneš dno, moći ćeš da se odgurneš nogama i izroniš na površinu.

I upravo to radim.

Starost nije samo pitanje godina, to je miris, samoća, neka vrsta umora u držanju koje je malo prerano usvojio.

„Nikada ne znaš koliko si jak,

sve dok biti jak ne postane tvoj jedini izbor.“

Bob Marli

Poznavati nekoga iz detinjstva znači biti svedok rađanja njegovih snova, njihovog ostvarenja ili rušenja, znači imati pristup njegovim najvećim nadama i njegovim najintimnijim strahovima u sirovom stanju, pre nego što je društveno pripitomljavanje obavilo svoj posao. Znači razabrati ko je on zaista iza zaštitne magle konvencija i pravila kojima se povinuju odrasli.

Sara Leroj nije upoznala Anželik u drugom B odeljenju kolež-gimnazije

životu moraš znati da ostaneš na svome mestu.“

Život me je kao vrlo mladu naučio da je jedini način da ne budemo razočarani da očekujemo najgore od ljudi oko nas

Ne pretresamo prošlost kada više nemamo budućnosti.

Nekažnjavanje se hrani našim ćutanjem, sramotnim tajnama naših porodica, onim „to nas se ne tiče“, očima koje po svom izboru odvratimo iz kukavičluka ili straha od posledica, tužbama koje nikada nisu podnete jer se to može rešiti među nama.

Sa petnaest godina ne praviš razliku između pedeset i devedeset pet. Ako imaš preko trideset, jednostavno si star.