MOJ LEPI ŽIVOT U PAKLU

Svakom je na kraju uspelo da umre.

Ima debelu kožu, na njoj se lome noževi, ali nežne je naravi. Ume da bude tužan. Ume da bude besan.

Ume da načulji svoje velike uši, ali čuje samo što želi. Doživljava duboku starost.

Već sam tada zavoleo slonove. „U slonu se spajaju lukavstvo i snaga

Da li bi pristao na koncentracione logore, kao što je pristao da se pogubi čedomorka, jer reda i poretka mora da bude

Gete se pred svakom vlašću uvek ponašao ponizno, neko bi rekao ulizički, iako je bio uveren da je na polju književnosti i nauke najveći!

Odnos umetnika prema otelovljenju vlasti i moći mogli smo i na sebi da studiramo između 1945. i 1980. godine, pa i do dana današnjeg. To je i odnos naših umetnika prema Titu. To je takođe i odnos naših umetnika prema Vučiću. To je i moj odnos prema njima. Moram da otrčim u kupatilo da se pogledam u ogledalu. Zar sam taj starac zaista ja, baš ja?

međutim, „otmeni Vajmar“ je prezirao neobrazovanu ženicu iz nižeg srednjeg staleža, zanatlijku koja je pravila veštačko cveće za fine šešire, a pesnika i savetnika vladara sažaljevao.

Po njemu, sve je trebalo da se odvija nežno, pažljivo, postepeno, baš zbog toga je Mefista opisao kao vulkanistu. Protivrečnost? Jeste. Nije prva i jedina.

U toku samog bojnog pohoda Gete se više bavio fizikom, posebno naukom o bojama, manje ili nikako ocenama strategije, politike, nasilja ili istorije, detalji rata, pobede i porazi mu se bleđe urezuju u pamćenje od klanja onog stada ovaca.