Poslednji divlji konji

Inače, nikad nisam kupovala cveće. Biljke treba da rastu iz zemlje, a ne da ubrane služe za ukras. Ne mogu da shvatim zašto ljudi kupuju ubrano cveće. Stavljanje cveta u vazu nije ništa drugo nego sporo ubistvo.

Autorka ponovo opominje, nije slučajno smestila kraj romana u savremeno doba. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo

Ne znam čemu se ja nadam. Nada je besmisleno osećanje. Pasivno. Sopstvenu nadu ne mogu da upotrebim za bilo šta.

Ko nema ništa, ničega se i ne plaši, kažu. To je sasvim tačno.

A onda neko drži njih, jer je njihova ruka tad ona velika. Ruke su spone između ljudi, a onaj ko nema priliku da drži drugoga, ili da ga drugi drži, nije istinski živ.

„Čovek može biti gospodar svojih postupaka, ali ne i svojih osećanja“, rekao je.

„Flober?“

Koliko god da vičemo, vetar je glasniji. Nijedna šala, nijedna priča ili svađa ne može da nadjača oluju.

Čini se da je ljubav afekat, a prijateljstvo stav, napisao je Aristotel, ali neka prijateljstva liče na ljubav, i bude jednako snažna osećanja kad se završe.

Ne znam čemu se ja nadam. Nada je besmisleno osećanje. Pasivno. Sopstvenu nadu ne mogu da upotrebim za bilo šta.