Neoplan

Putuješ

A ja te pratim

Klecavo, nesigurno

Snovi ti plutaju

Oko glave

Kao aura

Menjam svoje čežnje

Za tvoj mir

Ni sama ne verujem

Da verujem

Koga to volim u tebi

Tvoju pobedu

Svoj poraz

Slutnja mi je u nedoumici!

Sujeto,

nazovi se imenom mojim!

Plačem u sebi

od ovog jada

i prljavštine

kroz koju gazim,

Bosim stopalima

po oštrom kamenju

Krotim bol.

Ignorišem krv.

Trag iza mene bledi.

Kao ptica uvlačim glavu

Međ’ ukočena ramena.

Na obzorju ni dana i noći.

Na nebu ni Sunce,

ni Mesec,

niti jedne bezimene zvezde.

Samo sivilo bez oblaka.

Kao hladan talas

kovitlaju se senke.

Demonska posla

na putu iskušenja.

Virtualno ja

U igri sa demonom

Nadmećem se

Fingiranim intelektom

Odašiljam poruke

Lažnom identitetu

Strah od samoće.

Plavi se jutro,

ocrtava tamne senke drveća.

Probijaju se

udaljena svetla kroz maglu.

Dan me vara, laže, očarava.

Premazuje bukom,

Zaglušuje gomilom.

Kockam se s đavolom.

Dobijam i gubim.

Jednako u značaju.