Noć mi te duguje

Kad bih nekad prošla pored knjige Noć mi te duguje Vanje Čobanova mislila sam da je pisac žensko 🤣, a knjiga neki ljubić 😊.
Onda je u jednoj grupi pisano samo o domaćim piscima i ja se navukoh na sve što je domaće, kao da pre toga i nisam većinom čitala iste, a ponekad nešto strano 😀. Tako reših da pročitam ovu knjigu muškog pisca Vanje Čobanova.

Roman jeste strasna ljubavna priča, ali je i priča o krađi beba.
Roman je i triler sa mnoštvom likova i radnji koje se sele iz Kragujevca do Skadarskog jezera, sa primorja Crne Gore do Novog Sada... pa do Švajcarske.
Da li ta uređena, miroljubiva i razvijena država Švajcarska pruža utočište nekima od likova ili baš ona plete i povlači niti zamke? Na ovo i slična pitanja dobijate odgovor u jednom danu, jer knjiga se brzo i lako čita.
Ovde upoznajete Vuka Vukotića najmračniju figuru, plavokosog Danka, Danila Vukotića koji na svojim plećima nosi svu nesreću staroga vremena, Jovanu koja raste u neko novo vreme...
Sve​ je ovde isprepletano: i likovi i vreme i bebe.

A onda stiže i preporuka da pročitam i drugi deo, Ljudi koji sede u tami. Brzo kupujem knjigu i opet u jednom dahu pročitam i nju. Samo što je ona još više triler i još više poetična.
I ona je vrzino kolo koje nema kraj, jer negde se i dalje bebe kradu.
Zato sam srećna što sam dete svojih roditelja i majka svoje dece. Strašne su tuge tih kradenih života😪.

Volim Vanju Čobanova i njegove teme o kojima piše

Bez ikakve poente,knjiga

Konfuzna i nedorečena, možete propustiti.

Ali ali kkkakav je ovo kkkraj

Nije tako lose..ma da se tema ponegde gubi zatrpana detaljima erotske privlacnosti jedne zene za coveka koji i ne zna vise gde pripada

Nedorečeno

Radnja je razvučena. Započeto je dosta tema ali nijedna nije obrađena detaljno. Bez obzira što knjiga ima nastavak na kraju prvog dela ništa se ne dešava i dalje je sve nedorečeno kao da smo na početku.

Onako, malo konfuzno i zbunjujuće,skače sa teme na temu..
„Nauči se da rane upisuješ u pijesak, a da sreću urezuješ u kamen.”

Surovo istinita.