Endymion

Toliko mnogo važnih stvari prolazi brzo, a da blagovremeno nisu shvaćene. Toliko moćnih trenutaka ostaje zakopano pod apsurdima.

kao kada je u pitanju toliko drugih stvari u životu, razlog za nešto što činite nije važan. Ono što ostaje jeste činjenica da ste to učinili.

Ako nas je Hristov dolazak ičemu naučio, onda je to činjenica da ništa nije neizbežno. Ishod je uvek neizvestan. Uvek sami treba da donesemo odluku o priklanjanju svetlu ili tami - mi i svi drugi svesni entiteti.

Stabilni su želeli da očuvaju simbiozu,
Prevrtljivi da zatru čovečanstvo,
Ultimativni da se klone oba izbora
dok ne bude rođen sledeći nivo svesti.

Život je tako okrutan... trenuci koji se ne mogu više nikada vratiti gube se usred tričavosti i sporednih stvari.

Ta poema tvrdila je da je empatija ključ za ljudsku duhovnu evoluciju. Crkva je to ispravila, istakavši da je poštovanje volje božje izvor otkrovenja i spasenja.

Poremetili ste delikatnu ravnotežu podmićivanja koja ovde postoji vekovima.“

Vaseljena je ravnodušna prema našim sudbinama. To je bio strašni teret koji je taj lik poneo sa sobom dok se kroz talase borio između opstanka i nestanka. Vaseljenu jednostavno boli dupe.

„Otac je mislio da je prva faza ljudske sreće drugarstvo sa suštinom“, reče ona tiho. Video sam da A. Betik sluša sa svog mesta kraj kormila. „Time je“, reče ona, „otac mislio na maštovitu i senzualnu reakciju na prirodu...

kakav je njegov posao. „Upravljanje vazdušnim brodom?“, rekao je on. „Kao što veli drevna izreka – dugi sati dosade koje remete minuti čiste panike.“