Između krajnosti

Azra je bila stožer plemenitog zajedništva i amblem zalaganja za slobodu ličnog izražavanja. Njene pesme bile su lozinke onih što su se borili za principijelnost, a protiv licemerja, za poštenje, a protiv demagogije i politikantstva.

Štulićeva privrženost muzici bila je jednaka Kišovoj posvećenosti književnosti. Pisac i nema druge sudbine do književne, tvrdio je Kiš. Živjeti se ne mora, svirati se mora, govorio je, podsetimo se, Štulić.

Budimo realni, tražimo nemoguće.

Stih koji otvara pesmu – Kosa mi se na glavi diže i strašno me ljuti / Kada vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi – aktuelan je danas koliko i onda. To je kompliment za Džonija kao pesnika i ujedno tragedija današnjeg društva.

Tada nismo znali, ali plesali smo, kako se obično kaže, na sopstvenom grobu. Jedna zemlja i jedno doba uveliko su se krunili i propadali.

Karta za sreću“, još jedna mala i lepa posveta Beatlesima, ne ostavlja nikakve dileme. To je topla, čežnjiva ljubavna pesma, krunisana dirljivim stihovima: Želim pravu kartu za svoje snove / I da me poštediš / Kad ti kažem da te volim.

Užas je moja furka“, sa odsečnošću tipičnom za novi talas, donosi čitavu galeriju autsajdera. Tu su šljakeri što loču k’o pesi, studenti bez diplome, žene bez ljepote, neženje bez stana, putnici bez para i, najslavniji od svih, kosijaneri koji trule u patikama.

Poljska je u to vreme pripadala Istočnom bloku, evropskoj zajednici komunističkih zemalja koje je rigidno kontrolisao Sovjetski Savez. Gdanjsk se međutim već 1970. pokazao kao neposlušan. Te godine tamo su bile organizovane masovne demonstracije koje su dovele do rušenja Vladislava Gomulke, šefa poljskih komunista. Vođa vladajuće elite postao je liberalniji Edvard Gjerek. Na desetogodišnjicu demonstracija Gdanjsk je ponovo proključao. Radnici su se pobunili protiv javne korupcije, medijske cenzure i niskog stepena političkih sloboda. Suprotstavljanje vlastima raširilo se po fabrikama i preduzećima u celoj zemlji. Protest i štrajk organizovala je Solidarnost, prvi nezavisni radnički sindikat u Istočnoj Evropi. Lider Solidarnosti bio je Leh Valensa, električar u gdanjskom brodogradilištu Lenjin. Pod njegovim vođstvom članstvo Solidarnosti naraslo je do deset miliona. Bilo je to osamdeset odsto radne snage u Poljskoj. Sam Valensa kasnije će biti predsednik Poljske i postati jedan od internacionalnih simbola borbe za slobodu i demokratiju.

Krvava Meri“, monstr-hit sa ovog albuma, pesma o devojci koju je Štulić poznavao sa Filozofskog fakulteta, savršen je opis takvog senzibiliteta. To je precizan psihološki profil žene tjudorovske nemilosrdnosti, preteče „sponzoruša“ iz devedesetih i novog milenijuma.

novinskom tekstu pogrešila kada je Grad iz Džonijevih pesama prepoznala kao „centar beznađa, besciljnosti i poraza“. Grad je kod njega tačno ono što je ona tvrdila da nije – metafora nade. Bedem neosvojiv za nazadnu i primitivnu svest. Grad je takav i kad je spolja prljav i zapušten, a iznutra pun frustracija.