Branko Rosić

Bilo je rano jutro. Nebo se tek presvlačilo, i povlačeći rajsferšlus, otkopčalo se u dan koji još uvek nije bio svetao i po sebi je imao fleke okončane noći.

Treće izdanje

Copyright © 2015, Branko Rosić

Copyright © ovog izdanja 2015, LAGUN

Ponekad ne slutiš da te život ili sudbina mogu skinuti kao haljinu sa vešalice na sezonskom popustu u Zari ili H&M… Osećao sam se upravo tako.

Ti magneti iz raznih gradova sveta pomagali su mu da se seti kako se barem naputovao u životu svome, tako da je, ponekad, onu prvu jutarnju, egzistencijalnu depresiju otklanjao upravo pogledom na frižider.

Igor je prezirao koncept urođenog talenta koji pada s neba. Smatrao je da je to uteha lenjih ljudi.

Čemu maštanje o visokim dometima ako se uspeh postiže prostim neuspehom okoline?

vlast neutrališe sve mane.

Samo radikalna evropska desnica može spasti tekovine evropske levice.

Ta generacija ostala je kao lift zaglavljen u međuspratu – nisu osećali novu državu Srbiju, a bili su svesni da su dvomesečna letovanja u Rovinju i čarter letovi vikendom do Londona daleka prošlost.

Međutim, omladina, kojoj je pripadala i Kostina generacija, nije želela da se valja u griži savesti i sramoti zato što su Srbi. Nisu osećali kajanje za ratove vođene pre njihovog rođenja jer ih zapravo nije interesovalo ništa što je postojalo pre njih.