Zbornik slem poezije

FETIŠ

Možda vam ovo čudno zazvuči,

Možda čak i nelogično,

Nekome strašno,

Nekome smešno,

Nekome možda i pogrešno.

Svako neka sam odluči.

Ali...

Moj fetiš je da me neko muči.

U meni pritajen čuči

Poriv da patim.

Ja sanjam da me u masovnoj tuči

Neko premlati.

Na primer – žandarm pendrekom.

I da se nađem u nekom

Uličnom metežu

I da me onda vežu...

Puno bi moglo da mi znači

Da me spale na lomači.

Moj fetiš je da me neko tlači.

Da me maltretira,

Pušku repetira

I da me strelja.

Moj fetiš je da me neko muči.

U meni pritajen čuči

Poriv da patim.

Ja sanjam da me u masovnoj tuči

Neko premlati.

Na primer – žandarm pendrekom.

I da se nađem u nekom

Uličnom metežu

I da me onda vežu...

Puno bi moglo da mi znači

Da me spale na lomači.

Moj fetiš je da me neko tlači.

Da me maltretira,

Pušku repetira

I da me strelja.

I da se nađem u nekom

Uličnom metežu

I da me onda vežu...

Puno bi moglo da mi znači

Da me spale na lomači.

Moj fetiš je da me neko tlači.

Da me maltretira,

Pušku repetira

I da me strelja.

Puno bi moglo da mi znači

Da me spale na lomači.

Moj fetiš je da me neko tlači.

Da me maltretira,

Pušku repetira

I da me strelja.

Moj fetiš je da plačem

I da patim.

A da mi zatim

Kap po kap udara po sred čela danima.

Gledali su me bledo,

A onda su mi rekli:

„Pa gde ćeš većeg mučenja

I goreg jada,

Nego što živiš upravo ovde

I sada?“

želim da vidim brazde
ožiljke
krv
hoću da znam
koja ti misao bičuje lak san
kojom rukom ubijaš
a kojom ljubiš
i da li ih ponekad pomešaš?
Želim reči sazdane od butina
od zuba i noktiju
reči-pesnice
koje probijaju tanke zidove zadružne stvarnosti

U gradu nije toliko hladno
kao kod mene na brdu
dosadni beton i košava
uništeni parkovi zagovnani kockarnicama
i mafijaškim kafanama
Krimosi su ponovo napravili
igrališta za decu
u otetim parkovima,
danju se igraju nečija deca
a noću dolaze oskudno odevene devojke
brundaju džipovi
iz kojih me gledaju opasne face
Ponekad noću izbije tuča
ponekad noću neko puca
pa u zoru kada krenem na posao
ugledam na travi krvave maramice
i parkirane policijske automobile
Sve u svemu
situacija nije baš tako loša,
naročito uveče kada legnem u krevet
prebacim preko sebe tri ćebeta

Pa gde ćeš većeg mučenja
I goreg jada,
Nego što živiš upravo ovde
I sada?“