Šandor Marai

Znaš ko je bio moj suprug? Najređe biće u životu. Bio je muškarac.

Tako sedamdeset procenata čovekovog karaktera sačinjava sujeta: ostatak dele čežnja, velikodušnost, strah od smrti, poštenje.

Krevet je divlja prašuma, puna iznenađenja, nepredvidiva, a istovremeno ispunjena vrelom temperaturom džungle, smrtonosnim mirisima i zagrljajima neobičnih cvetova i puzavica, šunjajućim divljim zverima u izmaglici, divljim životinjama uvek spremnim na skok čežnje i strasti. U izvesnom smislu, i to je krevet.

Između siromaštva i bogatstva ima zastrašujuće mnogo nijansi. A unutar siromaštva, nadole, šta misliš – koliko nijansi postoji…? Pripadaš bogatima pa ne znaš kolika je ogromna razlika – četiristo mesečno i šeststo mesečno. Između dve hiljade mesečno i deset hiljada nema tako velike razlike. Sad već znam podosta o tome.

Mene su odgajali da se mora preživeti. Njega su odgajali da se pre svega mora živeti, na fin i pristojan način, propisno i ujednačeno, to je najvažnije. To su ogromne razlike.

Jedan građanin mora da se dokazuje do smrti. Dok se aristokrata već dokazao kada se rodio.

Jedan građanin mora da se dokazuje do smrti. Dok se aristokrata već dokazao kada se rodio. Građanin je večito primoran da stiče ili da sačuva.

kad čovek stari, spoznaje da je sve nekako drugačije i da u sve mora da se „razume“, sve mora da se nauči, pa i ljubav

Tu knjigu, rodoslovnu ili zlatnu knjigu porodice – zovi je kako hoćeš – uvek je držao u redu glava porodice.

Bila je to zlatna jesen, gust, bučan život, sjajan svet. Išli smo automobilom. Drveće je bilo pretrpano žutim voćem. Vazduh je imao miris kompota, kao u nekoj bašti kad biljke krenu da venu. A ljudi, bogati, bezbrižni ljudi, tako su zujali, plivali u tom toplom, teškom osvetljenju kao trbušaste pčele.