Vilijam Landej

Ponašajte se prema čoveku kao prema vreći za udaranje, i on će žudeti da vam uzvrati.

Na sudu se kažnjava zločinačka namera, takozvana mens rea, zločinački um. Postoji staro pravilo: actus non facit reum nisi mens sit rea – „sam čin ne znači da je optuženi kriv ukoliko se ne dokaže namera”. Zato i ne osuđujemo decu, pijance i šizofreničare: jer nisu sposobni da se odluče na zločin a da pritom razumeju šta taj čin stvarno znači. Slobodna volja je važna u pravu isto koliko i u religiji ili u bilo kojem drugom etičkom kodeksu. Ne kažnjavamo leoparda jer je divlja zver.

Biti samouveren nije isto što i biti u pravu, znaš.

Šta sam ja kad nisam njegov otac?

U nekom trenutku, odrasli prestanu da budu deca svojih roditelja i postanu roditelji svoje dece.

Bio je bezazlen. Uz najbolje namere uništavao je ljudima život i mirno spavao nakon toga.

Istraživanja su pokazala da očevi ubijene dece često umru nekoliko godina nakon ubistva, uglavnom usled srčanog udara. Zapravo, umiru od tuge.

Nikada ne bismo mogli da ubijemo nekoga. Ali neki ubijaju, neki to mogu. Zašto?

– Ne znam.

Ta vrsta ubica filozofa, te priče Hanibala Lektora u filmu Kad jaganjci utihnu... to je sve proseravanje. Tako je samo u filmovima. Oni su uglavnom govnari, ti tipovi.

Bio sam rastrazan između želje da mu pomognem i da pobegnem od njega.