Franc Kafka

I Frida čeka, ali ne na K.; posmatra Gospodski konak i posmatra K.; može da ostane mirna, njen položaj je povoljniji nego što se sama mogla nadati, može bez zavisti da posmatra kako se Pepi muči, kako raste Pepin ugled, ta ona će već sve prekratiti na vreme, može mirno da gleda i kako K. luta daleko od nje, ona već neće dozvoliti da je on napusti sasvim.

Sad mu se činilo da treba više da plaća, što je sigurno bilo pogrešno, jer mada naša službena mesta, jednostavnosti radi i da bi se izbegla nepotrebna objašnjavanja, primaju mito, time se ipak ništa ne može postići.

Dakle, roman je, u jednoj ravni, mračni opis birokratije kojoj su podređena ljudska bića, opterećena nejasnim odlukama i mnoštvom različitih kancelarija i službenika. Prema Kafkinom savremeniku, sociologu Maksu Veberu (1864–1920), birokratija iziskuje impersonalno hijerarhijsko ustrojstvo u kojem svaki službenik ima jasno propisane zadatke i odgovornosti. Zadaci

Zadaci se izvršavaju na predvidljiv i merljiv način u skladu sa propisima kako bi se eliminisali uplivi ličnih tumačenja i stavova službenika. Sirova arbitrarnost svakodnevice se kroz birokratsku kontrolu pretvara u apstrakciju pravila. Shodno tome, izolovani zamak u potpunosti odvaja njegove službenike od stvarnosti.

sam kraj ili početak.

Opseg rada ne određuje važnost predmeta, kad to verujete, vi ste još vrlo daleko od razumevanja vlasti.

A šta je upravo ovde značio taj ostali život? Nigde još K. nije video da su služba i život toliko isprepleteni, uistinu isprepleteni toliko da je neki put izgledalo da su služba i život izmenjali mesta.

je vrlo obična priča. Otac mi je bio kovač, a Hans, moj sadašnji muž, koji je bio konjušar kod jednog bogatog seljaka, dolazio je često mom ocu. To je bilo posle mog poslednjeg sastanka

privremeno nudi mesto školskog služitelja.“

Momus, Klamov seoski sekretar.“