Miro Vuksanović

  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Када човек пошаље најнежније писмо особи коју воли и од ње добије туп и осоран одговор, одвише економичан у речима и свему, осети у себи нешто тупо и осорно, каје се и зариче да ће пазити коме ће како да пише, али то само увећава празнину коју је примио.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Када би људи у великим градовима могли да прођу путем којим у њихове станове долази вода за пиће, пожелели би да никад не ожедне.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Речи су једина места у којима људи живе и када их више нема.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Људи се најчешће свете онима чији су дужници.
  • Stefan Konceptцитираминалата година
    Мноштво људи има очи исте боје, али свачије очи гледају на свој начин. Не постоје два човека који гледају једнако. Зато и нема људи истих очију. Око се одаје погледом а не бојом или другим особинама. По погледу се види какав је ко – добар или зао, пажљив или строг, миран или пакостан, весео или љут, умиљат или опасан. То се не може сакрити.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Невешт човек, коме други помажу, по природи ствари не уме да каже своју захвалност како би требало, а вешт човек, који често узима од других, на све се чини невешт. Зато онај који даје никад не добије све што је заслужио, то зна, али и даље шири доброту, мирно и без срџбе, јер ко тако искрено ради и не очекује било какву награду.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    То је паметан налаз у оба случаја, јер кад год буде тешко, морамо да пронађемо нешто много теже што је човек успео да савлада. Тако се повећава жеља за победом и тако се побеђује.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Новак је широке руке јер је сâм, својом руком, све зарадио. Теже дају људи ако су узели туђе. Плаше се да ће им све што имају бити одузето.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Ништа није лепо као истина док слушамо о лепоти и ништа није ружно као истина која говори о ружноћи. Према томе, истина је и лепа и ружна, како кад, а лаж може да буде само ружна и док мислимо да је и лепа и корисна.
  • Jasna Prokovićцитирапреди 4 месеца
    Како то да долазиш једино када ти хоћеш, када те не зовем, и како то да те никад нема док те тражим?

    Знаш ли да ово није лако ни само један једини пут написати, а камоли дуго у себи носити?

    Разумеш ли да су од тога гора само писма без одговора и жеље да се врати лепота које више нема?
fb2epub
Плъзнете и пуснете файловете си (не повече от 5 наведнъж)