Amabile Đusti

Ne bojim se samog vremena: užasava me vreme koje nije ničim ispunjeno. Strašno je kad ono prolazi, a ja nemam ništa, nisam stvorila ništa što bi ostalo iza mene kao trag

Verujem da bih bila odlična majka. Ali znam, osećam da se to nikad neće desiti. Ne želim da rodim decu samo zato što moj biološki sat otkucava ili zato da se ne bih osećala manje vredno u društvu u kome se materinstvo vratilo u modu. Hoću da budem majka koja pruža i dobija ljubav. Od onih sam što ne izvoljevaju mnogo, ali kad je reč o deci, idem na sve ili ništa. Trenutno mi se čini da je ništa verovatniji ishod

verziju Priče o napuštenoj lutki, u kojoj se, umesto dve devojčice koje se svađaju oko lutke, dve žene otimaju o muškarca. Pobeđuje ona koja ga pusti da ode. I to uopšte nije pogrešno. Muškarci su takvi, ne žele da se osećaju zarobljeno. Bolje je da se prema njima ponašamo kao prijateljice nego kao posesivne partnerke. Onda ima nade da te primete

Nije mi jasno šta su žene radile vekovima, žene koje nisu bile zaposlene i koje su sedele kod kuće i imale sve vreme ovoga sveta da razmišljaju. Šta su radile da ne polude? Šta je radila Džejn Ostin kada bi se zaljubila, a nije mogla da gleda glupe emisije na televiziji ili da se kljuka grickalicama? Kako je uspela da stvori duhovite i mudre likove poput Elizabet Benet i En Eliot? Kako to da njene junakinje ne pate od hronične depresije i nisu goropadne ludače?

Roditelji u jednom trenutku ostare, vidiš da im obrazi gube svežinu, kosa sedi, korak postaje nesigurniji, pamćenje slabi. Onda ti njima postaneš i otac i majka. Hoćeš da ih poštediš bola, tužnih misli, u iskušenju si da ih držiš za ruku dok prelaze ulicu, onako kako su nekada oni nekada držali tebe

Ne bojim se samog vremena: užasava me vreme koje nije ničim ispunjeno. Strašno je kad ono prolazi, a ja nemam ništa, nisam stvorila ništa što bi ostalo iza mene kao trag.