Kolin Mekalou

Postoji legenda o ptici koja peva samo jednom u svom životu, umilnije od svakog drugog stvora pod kapom nebeskom. Od trenutka kad napusti gnezdo, ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe. A onda, pevajući među njegovim okrutnim granama, nabada se na najduži, najoštriji trn. I dok umire, uzdiže se iznad sopstvenog samrtnog grča da natpeva ševu i slavuja. Cena jedne takve uzvišene pesme jeste njen život. Ali čitav svet zastane da sluša, a Bog se na nebu osmehuje. Jer ono najlepše može se kupiti samo po cenu velikog bola… ili bar tako legenda veli.

Razmišljao je upravo o tome kako se nikada, u čitavom svom životu, nije probudio u istom krevetu s drugim bićem; bilo je to u neku ruku intimnije od samog seksualnog čina koji je prethodio, kao kakvo promišljeno naglašavanje emotivnih spona, iskazivanje vezanosti za nju.

Ovaj svet i nisi video. Kako si i mogao? Ovo je naš svet, dok bude trajao.“

„Čovek sam, i kao čovek sam otkrio u njoj uživanje za kakvo nisam ni sanjao da postoji. Nisam znao da je tako sa ženom, niti da žena može biti izvor takve najveće radosti. Želeo sam da se nikad ne razdvojim od nje, ne samo zbog njenog tela već zato što mi je jednostavno bilo predivno kraj nje – da razgovaram s njom, ćutim s njom, jedem ono što je spremila, osmehujem joj se, razmenjujem misli s njom, i zbog toga će mi nedostajati dok sam živ.“

„Čovek sam, i kao čovek sam otkrio u njoj uživanje za kakvo nisam ni sanjao da postoji. Nisam znao da je tako sa ženom, niti da žena može biti izvor takve najveće radosti. Želeo sam da se nikad ne razdvojim od nje, ne samo zbog njenog tela već zato što mi je jednostavno bilo predivno kraj nje – da razgovaram s njom, ćutim s njom, jedem ono što je spremila, osmehujem joj se, razmenjujem misli s njom, i zbog toga će mi nedostajati dok sam živ.“

Ako nije bilo dovoljno hleba za sve, odrekao bi ga se; ako je trebalo odlučiti da li da se kupi nova odeća njemu ili nova odeća nekome od njegovog potomstva, odrekao bi se i nje.

Kuća počiva na ženi i to je to. Nijedan muški član porodice ne sme da se upliće u ženske zadatke.

Ništa čoveku nije dato a da nema neku manu“,

Ništa čoveku nije dato a da nema neku manu“,

„Sad znaš. Znaš li kako nastaju deca, Megi?“

„O, da“, važno uzvrati ona, radosna što makar nešto zna. „Stvore se u nama, oče.“

„A od čega se stvore?“

„Od toga što ih poželimo.“

„Ko ti je to rekao?“

„Niko. Sama sam dokučila“, kaza ona.