Danijele Ganzer

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

U Severnoj Americi je istrebljeno autohtono indijansko stanovništvo. Od pet miliona Indijanaca, koji su tamo živeli pre dolaska Engleza u Severnu Ameriku, posle indijanskih ratova ostalo je još samo 250.000, zatvorenih u rezervate. To znači da je više od četiri miliona Indijanaca zbrisano ratovima i bolestima donetim iz Evrope. Ta četiri miliona mrtvih su „prvi praroditeljski greh američkog društva“, izjavljuje uticajni intelektualac iz SAD Noam Čomski. O tom prvorodnom grehu i danas se u SAD zbog potisnutog stida vrlo malo govori.77

„Jedina međunarodna organizacija koja je ikada obavljala svoj posao jeste NATO, i to zato što je to vojni savez, a mi ga predvodimo“, objasnio je jednom prilikom američki predsednik Ričard Nikson.

Odmah po isteku prve godine od završetka Kubanske revolucije, Ajzenhauerova administracija je započela pripreme za invaziju, čiji je cilj bilo Kastrovo svrgavanje.

Za predsednika Ajzenhauera i vicepredsednika Niksona bilo je važno da postojanje ove američke vojske ostane tajno. Zato se vojna obuka ovih Kubanaca koji su živeli u egzilu odvijala u Gvatemali

Američki avioni bez oznaka prevozili su kubanske egzilante od usamljenog aerodroma Opa-loke u Majamiju do tajnog vojnog aerodroma u Gvatemali. Egzilanti koji su 1960. pristigli tamo, morali su prvo u vulkanskoj pustari, na nadmorskoj visini od 1.500 metara, da podignu svoj logor.

Budući da Kuba ponovo nije dobila pomoć od UN, Fidel Kastro je proglasio opštu mobilizaciju zbog očekivane invazije. Mobilisane su hiljade kubanskih milicionera, koji su u novembru 1960. zauzeli položaje u raznim delovima Havane i okolini. Bolnice su dobile nalog da obezbede krevete i pripreme opremu za hitne slučajeve kako bi mogle da neguju ranjenike.

su se Kubanci pripremali za invaziju, a tajna vojska CIA se obučavala na planinama Gvatemale, u Vašingtonu su bili u toku predsednički izbori. Republikanac Dvajt Ajzenhauer vladao je osam godina i više se nije kandidovao. Vicepredsednik Ričard Nikson bio je republikanski kandidat, a njegov protivnik bio je demokratski senator Džon F. Kenedi.

Roa svoju žalbu još temeljnije potkrepio proverljivim činjenicama. A zvanični zapisi Ujedinjenih nacija dokazuju da je upravo to i uradio. Napisao je da u Majamiju u 17. ulici, na uglu Bulevara Biskejn, sasvim neprikriveno vrbuju Kubance koji žive tu u egzilu. Izneo je lične podatke i imena ljudi prebačenih u Gvatemalu i naveo je imena kampova za obuku u Floridi, Gvatemali, Nikaragvi i na Labudskim ostrvima. Objasnio je da je gvatemalski poručnik Eduardo Čakon potvrdio da SAD obučavaju 12.000 vojnika u Gvatemali. Roa je izložio da plaćenici u kampu dobijaju od CIA 25 dolara nedeljno i 275 dolara za svoje porodice i priložio je fotokopije obračuna za plate. Skrenuo je pažnju na to da je Ajzenhauer 2. decembra potpisao kredit od jednog miliona dolara za takozvane „kubanske izbeglice“, dakle za Kubance koji žive u egzilu i sada kao plaćenici CIA pripremaju invaziju.

Ukazao je na to da je u Park aveniji br. 225 u Njujorku sedište nekog „Međunarodnog komiteta spasa“ koji je raspolagao fondom od milion dolara za „antikomunističke borce na Kubi“. Roa je takođe skrenuo pažnju na to da su Teksako, Eso, Junajted fruit, CIA i drugi otvorili svoje novčanike kako bi podržali borbu protiv Kube. Objasnio je da je direktor CIA Alen Dals osmislio plan invazije i da će invazija, iako je već nekoliko puta odlagana, uskoro početi.