Vladika Grigorije

Љубав, рецимо, није нимало банална и проста ствар. Она је напросто неодвојива од бола и много чега другог што није тако пријатно. Исто важи и за светост. Није то тек нека слава, није светац звијезда у холивудском филму, нити су они оно што смо ми направили од њих.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету.

провлачећи се, што би се рекло, као између кишних капи.

А најјаснија ми постаје истина да нешто, а можда чак и неко, постаје наш тек кад га напуштамо, остављамо, или губимо. Отуда је одрицање, у ствари, смислено, дубоко смислено. Одрицање је заправо потврђивање да одлазиш од некога или од нечега да би сачувао оно добро у себи и да би другога или друго сачувао од себе.

На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.

Ништа ми није било тако моћно у свим мојим дотадашњим спознајама као сазнање да је наш живот најчешће једно бјежање од бола.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету. Ви фини се претварате да сте нешто што нисте, а притом безобразно тврдите да вјерујете у Бога. Па, ако вјерујете, паметњаковићи, онда вјерујте и у то да тај Бог све зна, је ли тако?

Храна је, чини ми се, нарочито укусна када је добијеш од некога до кога ти је стало.

– Монах не показује ни када је тужан, ни када је радостан – настави – монах контролише стања крајности и никад им не допушта да се размахну.

Удобност је извјесност. Немој се предавати извјесности. У свему што чиниш, увијек мало одступи од онога што ти је била намјера. Нађи снаге да тако учиниш, да оставиш простора за неочекивано. Немој покушавати да контролишеш живот, него себе…