Vladika Grigorije

Љубав, рецимо, није нимало банална и проста ствар. Она је напросто неодвојива од бола и много чега другог што није тако пријатно. Исто важи и за светост. Није то тек нека слава, није светац звијезда у холивудском филму, нити су они оно што смо ми направили од њих.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету.

провлачећи се, што би се рекло, као између кишних капи.

На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.

Ништа ми није било тако моћно у свим мојим дотадашњим спознајама као сазнање да је наш живот најчешће једно бјежање од бола.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету. Ви фини се претварате да сте нешто што нисте, а притом безобразно тврдите да вјерујете у Бога. Па, ако вјерујете, паметњаковићи, онда вјерујте и у то да тај Бог све зна, је ли тако?

Храна је, чини ми се, нарочито укусна када је добијеш од некога до кога ти је стало.

– Монах не показује ни када је тужан, ни када је радостан – настави – монах контролише стања крајности и никад им не допушта да се размахну.

Удобност је извјесност. Немој се предавати извјесности. У свему што чиниш, увијек мало одступи од онога што ти је била намјера. Нађи снаге да тако учиниш, да оставиш простора за неочекивано. Немој покушавати да контролишеш живот, него себе…

Јеси ли примијетио да човјек послије преживљеног бола, након што бол престане, осјећа неки мир и спокој који у другим приликама ријетко када може осјетити