Женидба и удадба

знаш: посвирај, па и за појас задени.

ЖЕНА: Зашто си тако ладан спроћу мене?

МУЖ: Молим те иди у кујну, видиш да имам посла.

Какву желите да вам купим венчану аљину?

ДЕВОЈКА: Како купите, ја ћу бити задовољна.

МЛАДОЖЕЊА: Али ја би желио знати ваш густ?

ДЕВОЈКА: Мој је густ онај који је и ваш.

МЛАДОЖЕЊА: О, како сам срећан!

ДЕВОЈКА: Како?

МЛАДОЖЕЊА: Да такву супругу добијам.

како ће ми друге завидити! А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа.

МЛАДОЖЕЊА: Ваша лепота...

ДЕВОЈКА: Ви опет почињете комплиментирати.

МЛАДОЖЕЊА: Ваше очи...

ДЕВОЈКА: Ви тако умете шмајхловати да човек мора мислити да је истина

је оно што сте ми отоич казали. (Извуче.) „Шта сад мислите?“

ЊА: Зар сте ви тако нечувствителни?

ДЕВОЈКА: Не знам и ово време какво је, све ветар — никако да се уталожи.

ДЕВОЈКА: Лепо време имамо.

МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде?

ДЕВОЈКА: Доста рђаво.

МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова?

ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.

МЛАДОЖЕЊА: То је најгоре кад музика не ваља:

ДЕВОЈКА: О, знате, тако ферхунцују да се човек смејати мора. Wir ha’m eіnen wahren Juckѕ mіt іhr.

ДЕВОЈКА: О молим, ви ме бешемујете. Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn:

Онако једног печеног ћурка с целером, то јест, а пријатељу, шта велиш?